Alimentacija: ko ima pravo, kako se određuje iznos i kada se menja

Alimentacija je uobičajen naziv za zakonsko izdržavanje – najčešće novac koji roditelj koji ne živi sa detetom plaća za dete. Sud je određuje prema potrebama deteta i mogućnostima roditelja, vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a kada je određuje u procentu, ona po pravilu iznosi od 15% do 50% neto primanja roditelja (čl. 160 st. 1 i čl. 162 st. 2 Porodičnog zakona). Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a punoletno dete koje se redovno školuje najkasnije do navršene 26. godine (čl. 154 st. 1 i čl. 155 st. 2).

Oba roditelja imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete (čl. 73 st. 1), a tu dužnost zadržava i roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo (čl. 78 st. 3). Ova pitanja se najčešće otvaraju kod razvoda; kako teče taj postupak, objašnjeno je u tekstu o postupku razvoda braka u Srbiji.

Šta propisuje zakon

Porodični zakon ne propisuje fiksan iznos alimentacije, već merila – potrebe deteta i mogućnosti roditelja – i granice kada se alimentacija određuje u procentu od primanja.

„Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.“

čl. 160 st. 1 Porodičnog zakona — zvanični tekst

„…visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.“

čl. 162 st. 2 Porodičnog zakona — zvanični tekst

Jednostavnije rečeno: dete je poverilac, a roditelj koji plaća dužnik izdržavanja; procenat se računa od neto primanja, a izraz „po pravilu“ ostavlja sudu mogućnost da izuzetno odstupi od granica od 15% i 50%.

Izdržavanje se po pravilu određuje u novcu; na drugi način, na primer plaćanjem računa, može se davati samo ako se poverilac i dužnik o tome sporazumeju (čl. 161 st. 1 i 2).

Ko ima pravo na alimentaciju?

Pravo na izdržavanje od roditelja ima svako maloletno dete (čl. 154 st. 1 Porodičnog zakona). Ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava, dete može tražiti izdržavanje od babe i dede, odnosno drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji (čl. 154 st. 2). Kada isti dužnik izdržava više lica, pravo deteta ima prvenstvo (čl. 166 st. 4).

Alimentacija za punoletno dete

Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava, ima pravo na izdržavanje dok takvo stanje traje. Ako se redovno školuje, roditelji ga izdržavaju srazmerno svojim mogućnostima, najkasnije do navršene 26. godine (čl. 155 st. 1 i 2).

Pravo ne postoji ako bi prihvatanje zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje (čl. 155 st. 4). Punoletstvo se stiče sa navršenom 18. godinom života (čl. 11 st. 1), pa posle toga dete zahtev za izdržavanje podnosi u svoje ime.

Izdržavanje supružnika

Izdržavanje može tražiti i supružnik koji nema dovoljno sredstava, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, srazmerno mogućnostima drugog supružnika (čl. 151 st. 1). Posle prestanka braka ono traje najduže pet godina, a duže samo ako naročito opravdani razlozi sprečavaju poverioca da radi (čl. 163 st. 2 i 3). Tužba se podnosi najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu, a izuzetno, iz opravdanih razloga, u roku od godinu dana od prestanka braka (čl. 279).

Koliko iznosi alimentacija?

Ne postoji tabela ni zakonom određen iznos: alimentacija zavisi od potreba konkretnog deteta i mogućnosti roditelja koji plaća (čl. 160 st. 1 Porodičnog zakona). Iznos treba da omogući detetu najmanje takav životni standard kakav uživa roditelj koji plaća (čl. 162 st. 3).

Potrebe se dokazuju računima i potvrdama o troškovima (ishrana, odeća, vrtić ili škola, lečenje, aktivnosti, stanovanje). Pošto je dužnost izdržavanja zajednička za oba roditelja (čl. 73 st. 1), alimentacija je doprinos roditelja koji ne živi sa detetom, a ne nužno iznos svih troškova deteta.

Minimalna suma izdržavanja

Minimalna suma izdržavanja je iznos koji ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu periodično utvrđuje kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju (čl. 160 st. 4 Porodičnog zakona). Sud mora da vodi računa o njoj, ali to nije iznos koji jedan roditelj automatski duguje (čl. 160 st. 1).

Iznos se menja, pa ga ovde ne navodimo kao fiksan broj: pre podnošenja tužbe ili zahteva za izmenu treba proveriti iznos koji važi u tom trenutku. Često se sreće računica da je „minimalna alimentacija“ polovina minimalne sume, jer dete izdržavaju oba roditelja; Porodični zakon takvo pravilo ne propisuje.

Alimentacija u procentu od plate ili u fiksnom iznosu

Poverilac izdržavanja, za maloletno dete roditelj koji ga zastupa, bira da li traži fiksni mesečni iznos ili procenat od redovnih mesečnih novčanih primanja roditelja koji plaća (čl. 162 st. 1 Porodičnog zakona). Redovna primanja su, na primer, zarada, naknada zarade, penzija i autorski honorar (čl. 162 st. 2).

Primer računa: ako je neto plata 100.000 dinara, a sud odredi 20%, alimentacija iznosi 20.000 dinara mesečno.

• Procenat prati rast i pad primanja i pogodan je kada roditelj ima stalna, prijavljena primanja.
• Fiksni iznos je predvidiv i praktično jedino rešenje kada roditelj nema redovna prijavljena primanja. Zakon ne predviđa njegovo automatsko usklađivanje, pa se za drugačiji iznos traži nova odluka suda (čl. 164).

Alimentacija kada roditelj ne radi ili skriva prihode

Nezaposlenost ne oslobađa roditelja obaveze: sud ceni i mogućnost zaposlenja i sticanja zarade, kao i imovinu roditelja (čl. 160 st. 3 Porodičnog zakona). Kada je poverilac maloletno dete, ni gubitak mogućnosti roditelja da daje izdržavanje nije razlog za prestanak izdržavanja (čl. 167 st. 2 tač. 2).

O mogućnostima roditelja bez prijavljenih primanja mogu svedočiti podaci o nekretninama, vozilima, firmi, radu u inostranstvu ili troškovima koji ne odgovaraju prijavljenim prihodima.

Povećanje ili smanjenje alimentacije

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (čl. 164 Porodičnog zakona). Povećanje traži dete, odnosno roditelj koji ga zastupa, a smanjenje roditelj koji plaća, u novom sudskom postupku.

Razlog za povećanje može biti, na primer, polazak deteta u školu, bolest ili znatno veća primanja roditelja koji plaća, jer sud ceni uzrast, zdravlje i obrazovanje deteta i prihode roditelja (čl. 160 st. 2 i 3). Razlog za smanjenje može biti trajni pad primanja ili nova zakonska obaveza izdržavanja, na primer rođenje drugog deteta (čl. 160 st. 3).

Neplaćanje alimentacije: kako se naplaćuje dug

Ako roditelj ne plaća alimentaciju određenu presudom, sudskim poravnanjem ili izvršnim javnobeležničkim zapisom, podnosi se predlog za izvršenje. O predlogu odlučuje sud, a naplatu zakonskog izdržavanja sprovodi javni izvršitelj (čl. 3 st. 2 i čl. 4 st. 1 i 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u daljem tekstu: ZIO).

• Radi naplate zakonskog izdržavanja izvršenje na zaradi ili penziji dužnika može se sprovesti do polovine primanja (čl. 258 ZIO).
• Zaštita jedine nepokretnosti dužnika od prinudne prodaje, uvedena izmenama ZIO iz 2025. godine, ne primenjuje se kada se naplaćuje potraživanje iz zakonskog izdržavanja (čl. 151d tač. 3 ZIO).
• Ko ne daje izdržavanje utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem, čini krivično delo nedavanje izdržavanja, za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do dve godine (čl. 195 Krivičnog zakonika).

Alimentacioni fond: kada država privremeno plaća umesto roditelja

Kada izvršenje ne uspe duže od dva meseca, dete može dobiti privremeno izdržavanje iz Alimentacionog fonda, budžetskog fonda kojim upravlja ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu (čl. 3 i 6 Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, „Sl. glasnik RS“ br. 51/2025). Pravo ima dete koje je državljanin Republike Srbije i izvršni poverilac u izvršnom postupku pokrenutom radi zakonskog izdržavanja (čl. 5) – bez tog postupka nema ni isplate iz Fonda.

1. Ako se izvršni postupak, u celini ili delimično, ne sprovede duže od dva meseca od dostavljanja rešenja o izvršenju dužniku, javni izvršitelj poziva poverioca da se u roku od osam dana izjasni da li je saglasan sa isplatom iz Fonda (čl. 6).
2. Po prijemu saglasnosti javni izvršitelj obaveštava upravljača Fonda, koji u roku od 15 dana donosi rešenje o isplati i prenosi novac na račun poverioca (čl. 7 st. 1 i čl. 8 st. 1).
3. Iznos ne može biti veći od minimalne sume izdržavanja i isplaćuje se za period posle donošenja rešenja o isplati (čl. 8).
4. Država isplaćeni iznos sa kamatom potražuje od roditelja dužnika; to pravo ne zastareva, a posle smrti dužnika odgovaraju naslednici do vrednosti nasleđene imovine (čl. 10 i 12).

Rokovi

Postupak za izdržavanje je po zakonu naročito hitan: prvo ročište treba da se održi u roku od 8 dana od prijema tužbe (čl. 280 Porodičnog zakona). Za stranke je najvažniji rok za žalbu na presudu – 15 dana.

Postupak korak po korak

Alimentacija se ostvaruje sporazumom u obliku javnobeležničkog zapisa ili tužbom osnovnom sudu, a ako roditelj ne plaća – predlogom za izvršenje.

1. Sporazum. Sporazum o zakonskom izdržavanju zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa (čl. 161 st. 3 Porodičnog zakona). Zapis je izvršna isprava ako sadrži izričitu izjavu roditelja koji plaća da se na osnovu njega može neposredno sprovesti prinudno izvršenje (čl. 85 st. 1 Zakona o javnom beležništvu).
2. Dokazi. Pripremaju se dokazi o potrebama deteta i o primanjima i imovini roditelja koji treba da plaća (čl. 160 st. 2 i 3 Porodičnog zakona).
3. Tužba. Bez sporazuma, tužba za izdržavanje podnosi se osnovnom sudu (čl. 24 st. 2 Zakona o uređenju sudova) prema prebivalištu roditelja koji treba da plaća ili, po izboru tužioca, prema prebivalištu, odnosno boravištu deteta (čl. 39 st. 1 i čl. 43 st. 1 Zakona o parničnom postupku). Za maloletno dete tužbu podnosi roditelj sa kojim dete živi, kao zakonski zastupnik (čl. 72 Porodičnog zakona).
4. Zahtev. U tužbi se navodi da li se traži fiksni mesečni iznos ili procenat od primanja (čl. 162 st. 1 Porodičnog zakona).
5. Privremena mera. Dok postupak traje, sud na predlog može privremenom merom obavezati roditelja da plaća izdržavanje; Vrhovni sud takve mere razmatra na osnovu čl. 447, 449 st. 2 i 459 ZIO u vezi sa čl. 160–162 Porodičnog zakona (Rev 8643/2021).
6. Ročište, presuda i žalba. Prvo ročište treba da se održi u roku od 8 dana od prijema tužbe (čl. 280 st. 2 Porodičnog zakona). Žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja presude (čl. 367 st. 1 Zakona o parničnom postupku), a drugostepeni sud o njoj odlučuje u roku od 15 dana (čl. 280 st. 3 Porodičnog zakona).
7. Naplata i izmena. Ako roditelj ne plaća, podnosi se predlog za izvršenje, a kada se okolnosti promene, povećanje ili smanjenje traži se novom tužbom (čl. 164 Porodičnog zakona).

Potrebna dokumenta

Za tužbu su potrebni dokazi o detetu, njegovim troškovima i primanjima roditelja, a za naplatu – izvršna isprava.

• izvod iz matične knjige rođenih za dete;
• presuda o razvodu braka ili odluka o vršenju roditeljskog prava, ako postoji;
• računi i potvrde o troškovima deteta (vrtić ili škola, lečenje, aktivnosti, odeća, stanovanje);
• potvrda o primanjima roditelja sa kojim dete živi;
• podaci koje imate o poslodavcu, primanjima i imovini drugog roditelja;
• za punoletno dete: potvrda o redovnom školovanju;
• za izmenu iznosa: prethodna presuda ili sporazum i dokazi o promenjenim okolnostima;
• za izvršenje: izvršna isprava (presuda, sudsko poravnanje ili javnobeležnički zapis) i podaci o poslodavcu ili računu dužnika.

Troškovi

Lice koje traži alimentaciju ne plaća sudsku taksu. Ostali troškovi zavise od toga da li se sklapa sporazum kod javnog beležnika, da li se angažuje advokat i kako se postupak završi.

• Sudska taksa – od plaćanja takse oslobođena su lica koja zahtevaju zakonsko izdržavanje (čl. 9 Zakona o sudskim taksama). Roditelj koji tužbom traži smanjenje alimentacije nije obuhvaćen tim oslobođenjem; vrednost spora za obračun takse tada se računa kao zbir davanja za tri meseca (čl. 24), a iznos takse po Taksenoj tarifi, koja je sastavni deo tog zakona (čl. 1).
• Nagrada advokata – po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; zavisi od vrste postupka i broja preduzetih radnji (podnesci, ročišta, pravni lekovi).
• Javnobeležnička nagrada – za sporazum u obliku javnobeležničkog zapisa, po Javnobeležničkoj tarifi.
• Troškovi dokazivanja – na primer veštačenje, ako ga sud odredi.
• Ko snosi troškove – opšte pravilo je da stranka koja u celini izgubi parnicu naknađuje troškove protivnoj stranci (čl. 153 st. 1 Zakona o parničnom postupku), ali u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima sud o troškovima odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti (čl. 207 Porodičnog zakona).

Česta pitanja

Do kada se plaća alimentacija?

Za maloletno dete do punoletstva, a posle toga, ako se dete redovno školuje, najkasnije do navršene 26. godine. Ako je punoletno dete nesposobno za rad i nema dovoljno sredstava, izdržavanje traje dok to stanje traje (čl. 154 i 155 Porodičnog zakona).

Kolika je minimalna alimentacija?

Zakon ne propisuje minimalan iznos koji plaća jedan roditelj. Sud vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, koju nadležno ministarstvo periodično utvrđuje, ali iznos zavisi od potreba deteta i mogućnosti roditelja (čl. 160 Porodičnog zakona).

Koliko procenata od plate iznosi alimentacija?

Kada se određuje u procentu, alimentacija po pravilu iznosi od 15% do 50% redovnih mesečnih primanja roditelja umanjenih za poreze i doprinose (čl. 162 st. 2 Porodičnog zakona). Tačan procenat u tom rasponu sud određuje prema potrebama deteta i mogućnostima roditelja.

Da li nezaposleni roditelj mora da plaća alimentaciju?

Mora. Sud ceni i mogućnost zaposlenja i sticanja zarade i imovinu roditelja (čl. 160 st. 3), a kod maloletnog deteta gubitak mogućnosti roditelja da daje izdržavanje nije razlog za prestanak obaveze (čl. 167 st. 2 tač. 2 Porodičnog zakona).

Šta ako roditelj ne plaća alimentaciju?

Na osnovu presude ili druge izvršne isprave podnosi se predlog za izvršenje, a sa zarade ili penzije može se naplaćivati do polovine primanja (čl. 258 Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Ako izvršenje ne uspe duže od dva meseca, dete može dobiti privremeno izdržavanje iz Alimentacionog fonda (čl. 6 Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda).

Da li neplaćena alimentacija zastareva?

Svaka neplaćena rata zastareva za tri godine od dospelosti (čl. 372 Zakona o obligacionim odnosima), ali zastarelost ne teče između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo (čl. 381 istog zakona).