Naslednik u inostranstvu: kako da učestvujete u ostavinskom postupku u Srbiji

Naslednik koji živi u inostranstvu ne mora da dolazi u Srbiju: nasleđe prihvata ili ga se odriče pismenom izjavom ili preko punomoćnika, a potpis na izjavi i na punomoćju mora biti overen (čl. 118 st. 2 Zakona o vanparničnom postupku – ZVP). Izjavu o odricanju možete dati i pred konzularnim ili diplomatskim predstavnikom Srbije, najkasnije do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka (čl. 118 st. 4 ZVP; čl. 213 st. 1 Zakona o nasleđivanju – ZON), a ako nemate punomoćnika u Srbiji, sud vas poziva da ga za primanje pismena odredite u roku od 30 dana (čl. 146 Zakona o parničnom postupku – ZPP).

Tekst je namenjen naslednicima koji žive u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, SAD ili drugoj državi, dok je zaostavština u Srbiji; takva situacija se često naziva ostavina iz inostranstva. Opšti tok postupka objašnjen je u tekstu o tome kako teče ostavinska rasprava, a nasledni redovi u vodiču o nasleđivanju u Srbiji.

Šta propisuje zakon

„Potpis na izjavi o primanju nasleđa ili o odricanju od nasleđa, koju je pismeno podneo sudu, kao i potpis na punomoćju, moraju biti overeni.“

čl. 118 st. 2 Zakona o vanparničnom postupku — zvanični tekst

„Ovu izjavu sa istim pravnim dejstvom naslednik može dati i pred konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom Republike Srbije koji vrši konzularne poslove.“

čl. 118 st. 4 Zakona o vanparničnom postupku — zvanični tekst

Iz inostranstva, dakle, učestvujete pismenom izjavom sa overenim potpisom, preko punomoćnika ili, kada se odričete nasleđa, izjavom u ambasadi ili konzulatu Srbije. „Ova izjava“ iz drugog citata je izjava o odricanju, koja se inače daje pred ostavinskim ili drugim stvarno nadležnim sudom (čl. 118 st. 4 ZVP).

Ako je ostavilac bio državljanin Srbije, za njegove nepokretnosti u Srbiji isključivo je nadležan sud u Srbiji (čl. 71 st. 1 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja – ZRSZ), a za nasleđivanje je merodavno pravo države čiji je ostavilac bio državljanin u vreme smrti (čl. 30 ZRSZ). Ako ostavilac nije imao ni prebivalište ni boravište u Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo zaostavštine (čl. 88 st. 2 ZVP).

Naslednička izjava iz inostranstva

Naslednička izjava je izjava kojom prihvatate nasleđe ili ga se odričete. Iz inostranstva je dajete pismeno i u njoj navodite da li se odnosi na deo koji vam pripada po zakonu, na osnovu testamenta ili na nužni deo (čl. 118 st. 3 ZVP).

Potpis overava ambasada ili konzulat Srbije ili notar u državi u kojoj živite, uz apostil. Predstavništva overavaju potpis na ispravi na srpskom jeziku namenjenoj upotrebi u Srbiji, uz lično prisustvo i važeći identifikacioni dokument (Ministarstvo spoljnih poslova – MSP, „Overa dokumenata“).

Izjava o prihvatanju nasleđa iz inostranstva

Izjava o prihvatanju nije uslov da nasledite: ko se do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka ne odrekne nasleđa, smatra se da ga je primio (čl. 219 ZON). Prihvatanje ne može biti uslovno – ako je izjava o prijemu data pod uslovom ili rokom, smatra se da uslov ili rok ne postoje (čl. 220 ZON).

Izjava o odricanju od nasleđa iz inostranstva

Prema MSP, izjava o odricanju od nasleđa u ambasadi ili konzulatu sačinjava se u formi potvrđene (solemnizovane) isprave. Pre potpisivanja imajte u vidu:

• odricanje je moguće do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka (čl. 213 st. 1 ZON), a odricanje od nasleđa koje još nije otvoreno ništavo je (čl. 218 ZON);
• odričete se samo u svoje ime (čl. 213 st. 2 ZON) – ako ste ostaviočevo dete, vaš deo tada nasleđuju vaša deca (čl. 10 st. 1 ZON);
• odricanje ne može biti delimično, a izjava data pod uslovom ili rokom ne proizvodi pravno dejstvo (čl. 214 ZON);
• ne može se odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa (čl. 217 ZON);
• odricanje u korist određenog naslednika smatra se prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela (čl. 216 ZON).

Ko može da bude punomoćnik?

Punomoćnik fizičkog lica u postupku može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji (roditelj, dete, unuk), brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji ispunjava zakonske uslove, a mora biti potpuno poslovno sposoban (čl. 85 ZPP). Ova pravila važe i u ostavinskom postupku, jer se ZPP u vanparničnom postupku shodno primenjuje (čl. 30 st. 2 ZVP).

Ako punomoćnik treba da se u vaše ime odrekne nasleđa, potrebno je posebno ovlašćenje za taj slučaj, jer se punomoćnik bez njega ne može odreći nekog prava bez naknade (čl. 91 st. 4 Zakona o obligacionim odnosima – ZOO).

Šta ako se ne odazovete pozivu?

Postupak se nastavlja i bez vas. U pozivu za ročište naslednici se upozoravaju da se, ako ne dođu ili ne daju izjavu, pretpostavlja da prihvataju nasleđe (čl. 115 st. 3 ZVP), a ko se ne odrekne do okončanja prvostepenog postupka smatra se da je nasleđe primio (čl. 219 ZON).

Pismena se licima u inostranstvu dostavljaju diplomatskim putem, ako međunarodnim ugovorom ili zakonom nije drugačije predviđeno, a državljanima Srbije mogu se dostaviti i preko konzularnog predstavnika (čl. 133 ZPP). Stranku koja je u inostranstvu, a nema punomoćnika u Srbiji, sud poziva da u roku od 30 dana odredi punomoćnika za primanje pismena; ako to ne učini, sud joj na njen trošak postavlja zastupnika za primanje pismena (čl. 146 ZPP).

Ako je nasledniku koji se nalazi u inostranstvu i nema punomoćnika postavljen privremeni staralac, sud oglasom poziva lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana, a po isteku tog roka raspravlja zaostavštinu na osnovu izjave staraoca i podataka kojima raspolaže (čl. 116 st. 1, 3 i 4 ZVP). Na rešenje o nasleđivanju žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa rešenja (čl. 19 ZVP).

Strani državljani i dvojno državljanstvo

Strani državljani u Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao domaći (čl. 7 ZON), a pod istim uslovom nasleđivanjem stiču i pravo svojine na nepokretnostima (čl. 82b Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa – ZOSPO). Uzajamnost znači da država čiji ste državljanin državljanima Srbije priznaje isto pravo; sud o tome može da zatraži objašnjenje od organa nadležnog za poslove pravde (čl. 82v st. 2 ZOSPO).

Ako pored stranog imate i srpsko državljanstvo, za primenu pravila o sukobu zakona smatra se da imate samo srpsko državljanstvo (čl. 11 st. 1 ZRSZ), pa nasleđujete kao državljanin Srbije i uslov uzajamnosti se na vas ne odnosi.

Porez na nasleđe kada živite u inostranstvu

Život u inostranstvu ne menja pravila o porezu na nasleđe za imovinu u Srbiji: i nerezident je obveznik za nasleđenu nepokretnost i drugu imovinu koja se nalazi u Srbiji, a naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca su oslobođeni (čl. 15 st. 1 i 3 i čl. 21 st. 1 tač. 1 Zakona o porezima na imovinu – ZPI).

Stope su 1,5% za naslednike drugog naslednog reda i 2,5% za naslednike trećeg i daljih redova i lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem (čl. 19 ZPI). Osnovica je tržišna vrednost nasleđene imovine umanjena za dugove, troškove i druge terete (čl. 16 st. 1 ZPI), a poreska obaveza nastaje danom pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju (čl. 17 st. 1 ZPI). Da li i država u kojoj živite oporezuje isto nasleđe, uređuju propisi te države.

Rokovi

Postupak korak po korak

1. Saznajte da li je ostavinski postupak pokrenut i da li ga vodi sud ili javni beležnik kome je sud poverio postupak (čl. 110a ZVP).
2. Odlučite da li prihvatate nasleđe ili ga se odričete; odricanje je neopozivo i ne može biti delimično (čl. 214 ZON).
3. Ako u postupku želite da vas neko zastupa, izaberite punomoćnika iz kruga lica iz čl. 85 ZPP i dogovorite tekst punomoćja na srpskom jeziku.
4. Pripremite tekst izjave: ime ostavioca, datum smrti, broj predmeta ako ga znate i podatak da li se izjava odnosi na zakonski, testamentarni ili nužni deo (čl. 118 st. 3 ZVP).
5. Overite potpis u ambasadi ili konzulatu Srbije, u zakazanom terminu, ili kod notara u državi u kojoj živite, uz apostil. Ispravu potpisujete tek pred službenim licem.
6. Originale overenih isprava pošaljite javnom beležniku, sudu ili punomoćniku u Srbiji.
7. Ako vas sud pozove, u roku od 30 dana odredite punomoćnika za primanje pismena u Srbiji (čl. 146 ZPP).
8. Kada dobijete rešenje o nasleđivanju, proverite ga; žalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja (čl. 19 ZVP).

Potrebna dokumenta

• Važeća lična isprava za overu potpisa; neka predstavništva traže srpski pasoš ili ličnu kartu (npr. Ambasada u Beču).
• Tekst nasledničke izjave ili punomoćja na srpskom jeziku, nepotpisan do overe.
• Podaci o ostaviocu i predmetu: ime, datum smrti, sud ili javni beležnik i broj predmeta.
• Podaci o punomoćniku, odnosno punomoćniku za primanje pismena, iz njegove lične isprave.
• Za stranog državljanina: važeća putna isprava.
• Ako potpis overava strani notar: apostil, odnosno legalizacija, i prevod na srpski jezik.

Troškovi

• Troškovi ostavinskog postupka – zavise od toga da li postupak vodi sud ili javni beležnik; obračun je opisan u tekstu o ostavinskoj raspravi.
• Overa potpisa u inostranstvu – konzularna taksa prema cenovniku konzularnih usluga predstavništva, odnosno nagrada stranog notara, taksa za apostil i prevod.
• Zastupnik za primanje pismena koga postavi sud – na trošak stranke (čl. 146 ZPP).
• Nagrada advokata, ako ga angažujete – po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; zavisi od vrste postupka, vrednosti zaostavštine i broja preduzetih radnji.
• Porez na nasleđe – samo za naslednike koji nisu oslobođeni, po stopi od 1,5% ili 2,5% (čl. 19 i 21 ZPI).
• Ko snosi troškove – u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove (čl. 28 st. 2 ZVP).

Česta pitanja

Da li moram lično da dođem na ostavinsku raspravu ako živim u inostranstvu?

Ne morate. Nasleđe možete prihvatiti ili ga se odreći pismenom izjavom sa overenim potpisom ili preko punomoćnika (čl. 118 st. 2 ZVP).

Kako da se odreknem nasleđa iz inostranstva?

Izjavu o odricanju možete dati pred konzularnim ili diplomatskim predstavnikom Srbije, gde se sačinjava u formi potvrđene isprave, ili pismeno sa overenim potpisom (čl. 118 ZVP). Rok je do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka, a odricanje je neopozivo (čl. 213 i 214 ZON).

Šta ako ne odgovorim na poziv za ostavinsku raspravu?

Postupak se nastavlja, a pretpostavlja se da prihvatate nasleđe (čl. 115 st. 3 ZVP; čl. 219 ZON). Ako nemate punomoćnika u Srbiji, a ne odredite ga u roku od 30 dana od poziva, sud vam na vaš trošak postavlja zastupnika za primanje pismena (čl. 146 ZPP).

Mogu li da nasledim stan u Srbiji ako imam samo strano državljanstvo?

Možete, pod uslovom uzajamnosti sa državom čiji ste državljanin (čl. 7 ZON; čl. 82b ZOSPO). Ako imate i srpsko državljanstvo, nasleđujete kao državljanin Srbije.

Da li plaćam porez na nasleđe ako živim u inostranstvu?

Nerezident je obveznik poreza na nasleđe za imovinu u Srbiji, ali su naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji ostavioca oslobođeni (čl. 15 i 21 ZPI). Ostali naslednici plaćaju 1,5% ili 2,5% (čl. 19 ZPI).