Nezakonit otkaz ugovora o radu: rok za tužbu i šta sud može da dosudi

Otkaz ugovora o radu je nezakonit ako poslodavac nema razlog iz čl. 179 Zakona o radu, ako je stvarni razlog zabranjen (čl. 183 Zakona o radu) ili ako nije poštovao propisani postupak. Tužba zbog nezakonitog otkaza podnosi se u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja o otkazu (čl. 195 st. 2 Zakona o radu). Ako utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova, sud na zahtev zaposlenog nalaže vraćanje na rad i naknadu štete, a umesto povratka može da dosudi naknadu do 18 zarada (čl. 191 Zakona o radu).

Šta propisuje zakon

Zakon o radu određuje rok za tužbu protiv rešenja o otkazu i ovlašćuje sud da zaposlenog vrati na rad kada je radni odnos prestao bez pravnog osnova.

„Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.“

čl. 195 st. 2 Zakona o radu — zvanični tekst

„Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi…“

čl. 191 st. 1 Zakona o radu — zvanični tekst

Rok teče od dostavljanja rešenja, a ne od poslednjeg radnog dana ili isteka otkaznog roka. Rešenje koje poslodavac nije mogao da uruči objavljuje se na oglasnoj tabli i smatra se dostavljenim po isteku osam dana od objavljivanja (čl. 185 st. 3 i 4 Zakona o radu). Kada rešenja nema, rok teče od saznanja za povredu prava (čl. 195 st. 2 Zakona o radu). Spor može da pokrene i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti (čl. 195 st. 1 Zakona o radu).

Kada je otkaz nezakonit?

Otkaz je nezakonit kada nema zakonskog razloga, kada je razlog zabranjen ili kada poslodavac preskoči obavezan korak u postupku. Od toga zavisi i šta sud može da dosudi (čl. 191 Zakona o radu).

Razlozi za otkaz iz čl. 179 Zakona o radu

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo ako postoji opravdan razlog iz jedne od četiri grupe (čl. 179 Zakona o radu):

• radna sposobnost i ponašanje – zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti, pravnosnažno je osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom, ili se ne vrati na rad u roku od 15 dana od isteka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva (st. 1);
• povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog, na primer nesavesno ili nemarno izvršavanje obaveza ili zloupotreba položaja (st. 2);
• nepoštovanje radne discipline, na primer neopravdano odbijanje posla, zloupotreba bolovanja ili dolazak na rad pod dejstvom alkohola (st. 3);
• potrebe poslodavca – zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za određenim poslom ili se smanji obim posla (tehnološki višak), ili zaposleni odbije aneks ugovora o radu (st. 5).

Razlog „nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad“ (čl. 179 st. 3 tač. 2 Zakona o radu) prestaje da se primenjuje sa početkom primene zakona o sistemu „e-Bolovanje – Poslodavac“, od 1. januara 2026; preduzetnici koji zapošljavaju imaju rok za registraciju u sistemu do 1. januara 2027 (čl. 13–15 tog zakona).

Zabranjeni razlozi i posebna zaštita

Opravdanim razlogom za otkaz ne smatraju se bolovanje, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege ili posebne nege deteta, vojni rok, članstvo u sindikatu ili političkoj organizaciji, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, uverenje ili drugo lično svojstvo, delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih i obraćanje sindikatu ili nadležnim organima radi zaštite prava (čl. 183 Zakona o radu).

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege ili posebne nege deteta otkaz nije dozvoljen (čl. 187 st. 1 Zakona o radu). Rešenje o otkazu je ništavo ako je poslodavac na dan donošenja znao za te okolnosti ili ako ga zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa o njima obavesti uz potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa (čl. 187 st. 3 Zakona o radu). Zlostavljanje na radu (mobing) uređeno je posebnim Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Propusti u postupku

Otkaz može biti nezakonit i zbog propusta poslodavca u postupku. Poslodavac mora, između ostalog, da poštuje ova pravila:

• upozorenje – pre otkaza zbog povrede radne obaveze ili discipline pisano upozorenje sa osnovom, činjenicama i dokazima i rok od najmanje osam dana od dostavljanja za izjašnjenje, uz koje zaposleni može da priloži mišljenje sindikata (čl. 180 i 181 Zakona o radu);
• obaveštenje o nedostacima – pre otkaza zbog rezultata rada pisano obaveštenje o nedostacima u radu, sa uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje (čl. 180a Zakona o radu);
• rok za otkaz – otkaz zbog rezultata rada, povrede obaveze ili discipline može se dati u roku od šest meseci od saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz, odnosno godinu dana od njihovog nastupanja (čl. 184 st. 1 Zakona o radu);
• rešenje – pisano, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku (čl. 185 st. 1 Zakona o radu);
• otpremnina – kod tehnološkog viška isplaćuje se pre otkaza (čl. 158 st. 1 Zakona o radu).

Ako sud utvrdi da je osnov za otkaz postojao, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona o postupku, odbija vraćanje na rad i dosuđuje naknadu štete do šest zarada (čl. 191 Zakona o radu).

Šta sud može da dosudi?

Sud na zahtev zaposlenog nalaže vraćanje na rad, naknadu štete i uplatu doprinosa, a umesto vraćanja može da dosudi naknadu do 18, 36 ili šest zarada, zavisno od situacije (čl. 191 Zakona o radu).

Izgubljena zarada utvrđuje se sa porezom i doprinosima, bez naknade za ishranu, regresa, bonusa i nagrada. Kod naknade umesto vraćanja merodavna je zarada iz meseca pre meseca prestanka radnog odnosa, a sve naknade se umanjuju za prihode koje je zaposleni posle otkaza ostvario po osnovu rada (čl. 191 Zakona o radu).

Kako teče spor zbog otkaza?

U radnim sporovima sud, naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja (čl. 438 Zakona o parničnom postupku). Dok spor traje, zakon predviđa dva oblika privremene zaštite:

• inspektor rada – ako nađe da je rešenjem o otkazu očigledno povređeno pravo zaposlenog, na zahtev zaposlenog odlaže izvršenje rešenja do pravnosnažne odluke suda; zahtev se podnosi u roku od 15 dana od pokretanja spora, a inspektor odlučuje u roku od 30 dana (čl. 271 Zakona o radu);
• sud – može, i po službenoj dužnosti, da odredi privremenu meru radi sprečavanja nasilnog postupanja ili otklanjanja nenadoknadive štete, a o predlogu stranke odlučuje u roku do osam dana (čl. 439 Zakona o parničnom postupku).

Arbitar i Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova

Ako opšti akt i ugovor o radu predviđaju arbitra, zaposleni koji želi da spor rešava pred njim pisano obaveštava poslodavca narednog dana od prijema rešenja, postupak se pokreće u roku od tri dana od dostavljanja, a arbitar odlučuje u roku od 10 dana konačnom odlukom koja obavezuje obe strane (čl. 185 st. 6 i čl. 194 Zakona o radu).

Spor povodom otkaza može da reši i arbitar Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, čije troškove strane ne snose; on odlučuje u roku od 30 dana od otvaranja rasprave, a žalba nije dozvoljena (čl. 3, 14 i 36 Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova). Ako između istih strana već teče parnica iz istog osnova, sud zastaje sa postupkom (čl. 30 tog zakona). Taj zakon ne predviđa da predlog Agenciji zaustavlja rok od 60 dana za tužbu.

Otkazni rok i otpremnina

Kod otkaza poslodavca zakon propisuje otkazni rok za otkaz zbog rezultata rada, odnosno znanja i sposobnosti: od 8 do 30 dana, prema opštem aktu ili ugovoru o radu i zavisno od staža osiguranja, a teče od narednog dana od dostavljanja rešenja (čl. 189 Zakona o radu). Inače radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok (čl. 185 st. 5 Zakona o radu).

Otpremnina kod tehnološkog viška ne može biti niža od zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca; računa se i rad kod poslodavca prethodnika i povezanih lica, ali ne i period za koji je otpremnina već isplaćena (čl. 158 Zakona o radu). Zarada za obračun je prosečna mesečna zarada isplaćena za poslednja tri meseca pre meseca isplate (čl. 159 Zakona o radu). Na primer, za devet navršenih godina i prosečnu zaradu od 120.000 dinara otpremnina je najmanje 9 × 40.000 = 360.000 dinara.

Sporazumni prestanak i otkaz zaposlenog

Radni odnos može da prestane i pisanim sporazumom ili otkazom koji daje sam zaposleni; to nisu otkazi poslodavca. Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog pisano obavesti o posledicama za prava za slučaj nezaposlenosti (čl. 177 Zakona o radu). Zaposleni svoj otkaz dostavlja pisano, najmanje 15 dana pre dana prestanka radnog odnosa, a opštim aktom ili ugovorom o radu taj rok može biti duži, najviše 30 dana (čl. 178 Zakona o radu).

Novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti daju, između ostalog, otkaz zbog tehnološkog viška i otkaz zbog rezultata rada, ali ne i sporazum ili otkaz zaposlenog. Kome je radni odnos prestao njegovom voljom ili krivicom, naknadu može da ostvari tek kada ponovo ima najmanje 12 meseci osiguranja u poslednjih 18 meseci (čl. 66 i 67 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti).

Rokovi

Rok od 60 dana za tužbu je najvažniji, ali uz otkaz teku i drugi rokovi.

Postupak korak po korak

1. Datum dostavljanja. Beleži se dan prijema upozorenja i rešenja, jer od dostavljanja rešenja teče rok od 60 dana (čl. 195 st. 2 Zakona o radu).
2. Provera razloga i forme. Razlog mora biti iz čl. 179 Zakona o radu, a rešenje pisano, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku (čl. 185 st. 1 Zakona o radu).
3. Provera prethodnih koraka. Upozorenje kod povrede obaveze ili discipline, obaveštenje o nedostacima kod rezultata rada i otpremnina pre otkaza kod tehnološkog viška (čl. 158, 180 i 180a Zakona o radu).
4. Tužba. Podnosi se u roku od 60 dana sudu opšte mesne nadležnosti za poslodavca ili sudu na čijem se području rad obavlja ili se obavljao (čl. 60 Zakona o parničnom postupku). Njom se osporava rešenje i traži vraćanje na rad sa naknadom štete ili, umesto vraćanja, naknada iz čl. 191 Zakona o radu.
5. Zahtev inspektoru rada. U roku od 15 dana od pokretanja spora može se tražiti odlaganje izvršenja rešenja (čl. 271 Zakona o radu).
6. Nacionalna služba za zapošljavanje. Prijava i zahtev za novčanu naknadu podnose se u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (čl. 68 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti).
7. Novčana potraživanja. Neisplaćene zarade i druga primanja poslodavac duguje najkasnije 30 dana od prestanka radnog odnosa (čl. 186 Zakona o radu), a ova potraživanja zastarevaju za tri godine (čl. 196 Zakona o radu).

Potrebna dokumenta

Važni su dokumenti iz kojih se vide razlog otkaza, tok postupka, datumi dostavljanja i visina zarade.

• ugovor o radu i svi aneksi;
• rešenje o otkazu i dokaz o datumu prijema (potpis, dostavnica, koverta) ili o objavljivanju na oglasnoj tabli;
• upozorenje ili obaveštenje o nedostacima u radu i pisano izjašnjenje zaposlenog;
• pravilnik o radu ili kolektivni ugovor, ako se rešenje poziva na taj akt;
• platne liste, naročito za mesec pre prestanka radnog odnosa;
• dokaz o isplati otpremnine, kod tehnološkog viška;
• imejlovi, poruke, evidencija prisustva i imena svedoka;
• potvrda ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa o trudnoći ili odsustvu iz čl. 187 Zakona o radu;
• dokazi o prihodima po osnovu rada posle otkaza, jer umanjuju naknadu (čl. 191 Zakona o radu).

Troškovi

Troškove spora čine sudska taksa, nagrada advokata i, po potrebi, veštačenje; ko ih na kraju snosi zavisi od ishoda parnice.

• Sudska taksa – po Zakonu o sudskim taksama. U sporu iz radnog odnosa zaposleni ili bivši zaposleni plaća taksu na tužbu i presudu samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje, a taksa na tužbu tada zavisi od vrednosti predmeta spora (tarifni broj 1 i tač. 8 napomene uz njega, tač. 12 napomene uz tarifni broj 2 Taksene tarife).
• Nagrada advokata – po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; zavisi od vrste postupka, vrednosti predmeta spora i broja preduzetih radnji.
• Veštačenje – kada je potrebno, na primer radi obračuna izgubljene zarade.
• Ko snosi troškove – stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a sud priznaje samo troškove potrebne radi vođenja parnice (čl. 153 st. 1 i čl. 154 st. 1 Zakona o parničnom postupku).

Česta pitanja

Koliki je rok za tužbu za nezakonit otkaz?

Šezdeset dana od dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno od saznanja za povredu prava kada rešenja nema (čl. 195 st. 2 Zakona o radu). Tužbu podnetu posle roka sud odbacuje kao neblagovremenu (čl. 294 Zakona o parničnom postupku).

Može li poslodavac da da otkaz bez upozorenja?

Kod otkaza zbog povrede radne obaveze ili discipline ne može: mora pisano da upozori zaposlenog i ostavi mu najmanje osam dana za izjašnjenje (čl. 180 Zakona o radu).

Šta ako ne želim da se vratim kod istog poslodavca?

Ako je radni odnos prestao bez pravnog osnova, sud na zahtev zaposlenog umesto vraćanja na rad dosuđuje naknadu štete od najviše 18 zarada (čl. 191 Zakona o radu).

Može li poslodavac da da otkaz za vreme bolovanja?

Privremena sprečenost za rad nije opravdan razlog za otkaz (čl. 183 Zakona o radu). Za razliku od trudnoće (čl. 187 Zakona o radu), zakon ne zabranjuje svaki otkaz za vreme bolovanja, pa takav otkaz mora da se zasniva na nekom razlogu iz čl. 179 Zakona o radu.

Da li imam pravo na otpremninu kada dobijem otkaz?

Zakon o radu otpremninu kod otkaza propisuje za tehnološki višak: najmanje trećinu zarade za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca, isplaćenu pre otkaza (čl. 158 Zakona o radu).