Smetanje poseda: rokovi za tužbu i kako teče postupak

Tužba zbog smetanja poseda – u zakonu „smetanja državine“ – podnosi se u roku od 30 dana od dana kada ste saznali za smetanje i za to ko ga je učinio, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (čl. 77 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dalje: ZOSPO). Sud u tom postupku utvrđuje samo poslednje stanje državine i nastalo smetanje, a ne ko je vlasnik (čl. 78 st. 1 ZOSPO; čl. 450 st. 1 Zakona o parničnom postupku, dalje: ZPP).

Posed i državina znače isto – faktičku vlast na stvari. ZOSPO i ZPP koriste izraz „državina“, a Zakon o sudskim taksama govori o „sporovima zbog smetanja poseda“ (tarifni br. 1 i 2 Zakona o sudskim taksama).

Šta propisuje zakon

Ko ima državinu, kada je dozvoljena samopomoć i u kom roku se traži zaštita od suda određuje ZOSPO (čl. 70–81), a poseban postupak u parnicama zbog smetanja državine uređuje ZPP (čl. 448–454). Ključna su dva pravila:

„Sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine).“

čl. 77 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa — prečišćen tekst

„Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.“

čl. 78 st. 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa — prečišćen tekst

Prvo pravilo uvodi dva roka koja teku istovremeno: rok od 30 dana počinje tek kada znate šta se desilo i ko je to učinio, a rok od godinu dana teče od samog smetanja, bez obzira na to da li ste za njega znali. Drugo pravilo znači da sud štiti onoga ko je stvar poslednji stvarno koristio: može da zabrani dalje uznemiravanje pod pretnjom novčane kazne, da naloži vraćanje oduzete državine i da odredi druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja (čl. 79 ZOSPO).

Šta je državina (posed)?

Državina je faktička vlast na stvari, odnosno stvarno korišćenje stvari, nezavisno od toga da li na nju imate pravo. Ima je svako ko neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina), ali i ko tu vlast vrši preko drugog lica kome je stvar dao, na primer na osnovu zakupa, čuvanja ili posluge (posredna državina) (čl. 70 st. 1 i 2 ZOSPO).

• Državina službenosti: ko faktički koristi tuđu nepokretnost u obimu koji odgovara sadržini službenosti, na primer prolazi preko tuđe parcele, ima državinu tog prava (čl. 70 st. 3 ZOSPO).
• Sudržavina: više lica mogu zajedno imati državinu iste stvari (čl. 70 st. 4 ZOSPO).
• Ko nije držalac: lice koje faktičku vlast vrši za drugoga po osnovu radnog ili sličnog odnosa ili u domaćinstvu, a dužno je da postupa po njegovim uputstvima (čl. 71 ZOSPO), na primer zaposleni koji koristi službeno vozilo. Zaštitu tada traži onaj za koga ono vlast vrši.
• Naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari (čl. 73 ZOSPO). Ko su naslednici objašnjeno je u tekstu o nasleđivanju u Srbiji.

Državina se gubi kada držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari, ali se ne gubi ako je držalac privremeno sprečen da je vrši nezavisno od svoje volje (čl. 74 ZOSPO).

Šta se smatra smetanjem poseda?

Smetanje poseda je uznemiravanje ili oduzimanje tuđe državine (čl. 75 ZOSPO). Kod uznemiravanja držalac i dalje koristi stvar, ali ga neko u tome ometa; kod oduzimanja stvar mu je potpuno uskraćena.

Tipične situacije u kojima se postavlja pitanje smetanja poseda:

• neko parkira na mestu koje ste do tada vi koristili ili zaprečava ulaz u vašu garažu;
• komšija zaključa kapiju ili postavi rampu ili ogradu na putu kojim ste prolazili do svoje parcele;
• neko promeni bravu na stanu, kući ili poslovnom prostoru koji ste koristili ili iznese vaše stvari;
• jedan sudržalac, na primer suvlasnik, zaključa zajedničku prostoriju ili dvorište i onemogući drugoga u dotadašnjem načinu korišćenja – zaštita postoji i među sudržaocima (čl. 80 ZOSPO).

Da li je reč o smetanju zavisi od toga ko je poslednji stvarno koristio stvar i šta se tačno promenilo, dok pravo na državinu nije od uticaja (čl. 78 st. 1 ZOSPO). Zato i vlasnik koji bez saglasnosti zakupca uđe u izdati stan ili promeni bravu može biti tužen za smetanje.

Ko može da podnese tužbu i protiv koga?

Tužbu može da podnese svaki držalac stvari ili prava (čl. 75 ZOSPO) – neposredni i posredni držalac, sudržalac i naslednik (čl. 70, 73 i 80 ZOSPO) – protiv lica koje je smetanje učinilo (učinioca, čl. 77 ZOSPO).

Zaštitu ima i držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz čl. 77 ZOSPO (čl. 78 st. 2 ZOSPO). Drugim rečima, takav držalac je zaštićen od trećih lica, ali ne i od onoga od koga je državinu tako pribavio, sve dok ti rokovi ne isteknu.

Samopomoć: kada smete sami da zaštitite posed?

Samopomoć je dozvoljena samo protiv onoga ko vas neovlašćeno uznemirava u državini ili vam ju je oduzeo, i to ako su ispunjena tri uslova: opasnost je neposredna, samopomoć je nužna, a način na koji je vršite odgovara prilikama u kojima opasnost postoji (čl. 76 ZOSPO).

To znači da samopomoć dolazi u obzir dok opasnost traje i samo srazmernim sredstvima. Kada opasnost prođe, zaštita se traži od suda. Ko prekorači ove granice i sam uznemiri ili oduzme tuđu državinu može biti tužen za smetanje, jer sud štiti poslednje stanje državine (čl. 78 st. 1 ZOSPO).

Privremena mera kod smetanja poseda

Sud u toku postupka može da odredi privremenu meru i po službenoj dužnosti, bez saslušanja protivne stranke, radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja, sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete, u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje (čl. 451 st. 1 ZPP).

Ako privremenu meru predloži stranka, sud o predlogu odlučuje u roku do osam dana od dana podnošenja predloga (čl. 451 st. 2 ZPP). Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba (čl. 451 st. 3 ZPP).

Smetanje poseda i vlasništvo: šta sud ne rešava

U sporu zbog smetanja državine isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, o savesnosti državine i o zahtevima za naknadu štete (čl. 450 st. 1 ZPP). Odluka o smetanju zato ne govori ko je vlasnik niti ko ima pravo prolaza.

Nezavisno od spora zbog smetanja državine može se tražiti sudska zaštita po osnovu prava na državinu (čl. 81 ZOSPO). Vlasnik, na primer, može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari (čl. 37 st. 1 ZOSPO) ili da prestane neosnovano uznemiravanje (čl. 42 st. 1 ZOSPO), a naknadu štete može tražiti po opštim pravilima o naknadi štete (čl. 42 st. 2 ZOSPO). Rokovi od 30 dana i godinu dana iz čl. 77 ZOSPO odnose se samo na spor zbog smetanja državine.

Rokovi

Za tužbu važe dva roka iz čl. 77 ZOSPO – 30 dana od saznanja i godinu dana od smetanja – a posle podnošenja tužbe ZPP propisuje posebne rokove za privremenu meru, žalbu, izvršenje i ponavljanje postupka.

Postupak korak po korak

Postupak počinje tužbom, vodi se bez odgovora na tužbu i bez pripremnog ročišta i završava se rešenjem protiv koga se žalba izjavljuje u roku od osam dana (čl. 449 st. 2 i čl. 452 st. 2 ZPP).

1. Proverite rokove iz tabele iznad: za tužbu 30 dana od saznanja, a najkasnije godinu dana od smetanja (čl. 77 ZOSPO).
2. Prikupite dokaze o tome ko je poslednji stvarno koristio stvar i šta se, kada i čijom radnjom promenilo (čl. 450 st. 1 ZPP).
3. Podnesite tužbu nadležnom sudu. Za smetanje državine na nepokretnosti isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nepokretnost nalazi, a kod pokretnih stvari, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem je području smetanje nastalo (čl. 51 st. 1 i 3 ZPP). Tužba se podnosi osnovnom sudu, osim u sporu između privrednih subjekata, za koji je nadležan privredni sud (čl. 24 st. 2 i čl. 27 st. 1 tač. 1 Zakona o uređenju sudova). Uz tužbu se može predložiti privremena mera (čl. 451 ZPP).
4. Sud zakazuje glavnu raspravu. Odredbe o odgovoru na tužbu i o pripremnom ročištu se ne primenjuju, a u pozivu se navodi da će sud, ako tuženi izostane, doneti rešenje zbog izostanka (čl. 449 st. 2 ZPP). Pri određivanju rokova i ročišta sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja (čl. 449 st. 1 ZPP).
5. Glavna rasprava. Spor sudi sudija pojedinac (čl. 35 st. 3 ZPP) i raspravlja samo o poslednjem stanju državine i nastalom smetanju (čl. 450 st. 1 ZPP). Ako uredno pozvani tuženi ne dođe, sud donosi rešenje zbog izostanka pod uslovima iz čl. 351 ZPP (čl. 450 st. 2 ZPP).
6. Rešenje. Sud odlučuje rešenjem (čl. 452 st. 5 i čl. 454 ZPP), sa merama iz čl. 79 ZOSPO. Kada tuženom nalaže neku radnju, određuje i rok za njeno ispunjenje (čl. 452 st. 1 ZPP).
7. Žalba. Rok za žalbu je osam dana (čl. 452 st. 2 ZPP). Iz opravdanih razloga sud može da odluči da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (čl. 452 st. 3 ZPP), a revizija nije dozvoljena (čl. 452 st. 5 ZPP).
8. Izvršenje. Ako tuženi ne izvrši naloženu radnju, izvršenje se mora zahtevati u roku od 30 dana od proteka roka određenog rešenjem; u suprotnom tužilac gubi pravo da ga zahteva u izvršnom postupku (čl. 453 ZPP).

Potrebna dokumenta

Najvažniji su dokazi o tome ko je stvar poslednji koristio i šta se promenilo.

• ime, prezime i adresa lica koje je smetanje učinilo (za pravno lice: naziv i sedište);
• tačan opis stvari ili prostora: adresa, broj katastarske parcele, oznaka stana, garaže ili parking mesta;
• dokazi o tome ko je stvar poslednji koristio: fotografije, video-snimci, podaci o svedocima (na primer komšijama), ugovor o zakupu ili drugi dokument koji pokazuje stvarno korišćenje;
• dokazi o smetanju i njegovom datumu: fotografije sa datumom, poruke, zapisnici, prijave podnete nadležnim organima;
• podaci o tome kada ste saznali za smetanje i za učinioca, zbog roka od 30 dana;
• punomoćje, ako stranku zastupa advokat.

Troškovi

Troškove čine sudska taksa, nagrada advokata (ako stranku zastupa advokat) i troškovi izvođenja dokaza; ko ih na kraju snosi zavisi od ishoda spora.

• Sudska taksa – po Zakonu o sudskim taksama: plaća se za tužbu, za rešenje u sporu zbog smetanja poseda i za žalbu, prema vrednosti predmeta spora (tarifni br. 1 i 2). Kod državinskih sporova o nepokretnostima vrednost predmeta spora određuje se prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti, ali ne može biti manja od zakonom propisanog minimuma (čl. 27 st. 6 Zakona o sudskim taksama).
• Nagrada advokata – po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Sporovi zbog smetanja državine su u Tarifi posebna vrsta neprocenjivih predmeta (tarifni broj 14), pa nagrada zavisi od vrste i broja radnji (podnesci, ročišta, žalba), a ne od vrednosti stvari.
• Troškovi dokaza – na primer veštačenje, ako ga sud odredi.
• Ko snosi troškove – stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove (čl. 153 st. 1 ZPP), a sud priznaje samo troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice (čl. 154 st. 1 ZPP).

Česta pitanja

Koji je rok za tužbu za smetanje poseda?

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana kada ste saznali za smetanje i za učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (čl. 77 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Kada protekne godina dana, zaštita u ovom postupku nije moguća čak ni ako ste za smetanje saznali kasnije.

Da li je parkiranje na mom mestu smetanje poseda?

Može biti, ako ste vi to mesto do tada stvarno koristili, a drugo lice vas u tome ometa ili vam ga je zauzelo (čl. 75 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Sud ne ispituje ko je vlasnik mesta, već ko ga je poslednji koristio i šta se promenilo (čl. 450 st. 1 Zakona o parničnom postupku).

Može li vlasnik da bude tužen za smetanje poseda?

Može. Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine, a pravo na državinu nije od uticaja (čl. 78 st. 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), dok se o svojini odlučuje u posebnoj parnici (čl. 81 istog zakona).

Smem li sam da uklonim prepreku koju je komšija postavio?

Samo ako je opasnost neposredna, samopomoć nužna i način njenog vršenja odgovara prilikama (čl. 76 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). U suprotnom zaštitu treba tražiti od suda u rokovima iz čl. 77 istog zakona.

Može li se u sporu za smetanje poseda tražiti naknada štete?

Ne. U sporu zbog smetanja državine isključeno je raspravljanje o zahtevima za naknadu štete (čl. 450 st. 1 Zakona o parničnom postupku), pa se šteta traži u posebnoj parnici.

Koliko traje postupak za smetanje poseda?

Zakon ne određuje rok u kome spor mora biti okončan, ali nalaže sudu da pri određivanju rokova i ročišta posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja (čl. 449 st. 1 Zakona o parničnom postupku). Postupak je skraćen i time što nema odgovora na tužbu ni pripremnog ročišta (čl. 449 st. 2 istog zakona).