Ugovor o doživotnom izdržavanju: zaključenje kod javnog beležnika, raskid i poništaj

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen kod javnog beležnika, u obliku potvrđene (solemnizovane) isprave, inače je ništav (čl. 195 Zakona o nasleđivanju). Imovina iz ugovora prelazi na davaoca izdržavanja tek posle smrti primaoca, ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se ne može tražiti nužni deo (čl. 194 i 195 Zakona o nasleđivanju). Zakonski naslednici mogu tražiti poništaj u roku od godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca (čl. 203 Zakona o nasleđivanju).

Ovim ugovorom primalac izdržavanja ugovara da posle njegove smrti tačno određena imovina, najčešće stan ili kuća, pređe na davaoca izdržavanja. Davalac se zauzvrat obavezuje da primaoca izdržava i brine o njemu do kraja života i da ga posle smrti sahrani (čl. 194 st. 1 Zakona o nasleđivanju, dalje: ZON).

Šta propisuje zakon

„Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici…“

čl. 195 st. 2 Zakona o nasleđivanju — zvanični tekst

„Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.“

čl. 203 st. 1 Zakona o nasleđivanju — zvanični tekst

Jednostavnije rečeno: bez potvrde javnog beležnika i ovog upozorenja ugovor je ništav (čl. 195 st. 3 ZON), a imovina iz punovažnog ugovora ne deli se među naslednicima. Naslednici mogu da ruše ugovor samo po zakonskim osnovima i u zakonskim rokovima, a raskid izriče sud (čl. 201 i 202 ZON).

Ko može da zaključi ugovor i šta obuhvata izdržavanje?

Davalac izdržavanja može biti dete ili drugi rođak, lice koje nije u srodstvu sa primaocem, pa i pravno lice (čl. 196 ZON). Izuzetak su oni koji se o primaocu staraju u okviru svog zanimanja ili delatnosti („medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično“): ugovor sa njima je ništav ako prethodno nije dobijena saglasnost organa starateljstva (čl. 196 ZON), odnosno centra za socijalni rad (čl. 12 st. 1 Porodičnog zakona).

Ako nije drugačije ugovoreno, izdržavanje naročito obuhvata stanovanje, hranu, odeću i obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe (čl. 194 st. 3 ZON). Ugovorom se može obuhvatiti samo imovina koja postoji u trenutku zaključenja (čl. 194 st. 2 ZON). Izdržavanje se može ugovoriti i za oba roditelja, i tada svako ima zasebno pravo na ugovorena davanja (čl. 197 ZON).

Zaključenje kod javnog beležnika

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave (čl. 195 st. 1 ZON). Solemnizacijom javni beležnik nejavnoj ispravi daje pravnu snagu javne isprave (tarifni broj 9 Javnobeležničke tarife), pa obična overa potpisa nije dovoljna.

Javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost (čl. 93d Zakona o javnom beležništvu), dužan je da im objasni smisao ugovora i ukaže na njegove posledice (čl. 93đ), a klauzulom potvrđuje da im je isprava pročitana u njegovom prisustvu (čl. 93a). Za ugovore o prometu nepokretnosti isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nepokretnost nalazi (čl. 4 st. 2 Zakona o prometu nepokretnosti).

Koji porez se plaća i ko ga plaća?

Plaća se porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5% (čl. 30 Zakona o porezima na imovinu, dalje: ZPI), a ne porez na poklon. Obveznik je davalac izdržavanja (čl. 25 st. 3 ZPI), a poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca (čl. 29 st. 4 ZPI), pa se pri potvrđivanju ugovora porez ne plaća.

Pošto ugovor nema cenu, osnovicu utvrđuje poreski organ prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti u trenutku nastanka poreske obaveze, dakle na dan smrti primaoca (čl. 27 i čl. 29 st. 4 ZPI).

Oslobođenje za supružnika i potomke važi samo delimično

Davalac koji je supružnik primaoca ili lice iz prvog naslednog reda oslobođen je poreza samo za deo nepokretnosti koji bi po zakonu nasledio od primaoca „da je na dan zaključenja tog ugovora otvoreno nasleđe“ (čl. 31 st. 1 tač. 6 ZPI). Na ostatak plaća 2,5%.

Primer: udovica sa dvoje dece zaključi ugovor sa ćerkom. Na dan zaključenja ugovora ćerka bi po zakonu nasledila polovinu, jer deca nasleđuju na jednake delove (čl. 9 st. 2 ZON), pa porez plaća samo na drugu polovinu vrednosti stana. Nećaka ili komšinica kao davalac platila bi porez na celu vrednost.

Nužni deo: ulazi li imovina u zaostavštinu?

Ne ulazi. Imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i njome se ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici (čl. 195 st. 2 ZON), pa se ne raspoređuje ni u ostavinskoj raspravi. Ako roditelj ugovor zaključi sa jednim detetom, ostala deca iz te imovine ne mogu tražiti nužni deo, već mogu samo da osporavaju ugovor.

Nužni deo je deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao da raspolaže: potomcima i bračnom drugu pripada polovina, a ostalim nužnim naslednicima trećina dela koji bi im pripao po zakonu (čl. 40 ZON). Više o tome u tekstu o nasleđivanju i nužnom delu u Srbiji.

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Zakonski naslednici primaoca mogu tražiti da sud poništi ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost (čl. 203 st. 1 ZON). Rok je godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca; rok od godinu dana ne može početi da teče pre smrti primaoca (čl. 203 st. 2 i 3 ZON).

Sama starost ili bolest nisu dovoljne, jer je suština ugovora neizvesnost koliko će izdržavanje trajati. Vrhovni sud je u presudi Rev 1728/2021 od 15. novembra 2023. odbio reviziju dvoje dece koja su osporavala ugovor koji je njihov otac zaključio sa njihovom sestrom, jer „u trenutku zaključenja smrt primaoca izdržavanja nije bila izvesna“.

Ništavost i rušljivost

• Ništav je ugovor bez solemnizacije ili bez upozorenja javnog beležnika (čl. 195 ZON) i ugovor sa profesionalnim negovateljem bez saglasnosti organa starateljstva (čl. 196 ZON). Na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice (čl. 109 st. 1 ZOO), bez roka (čl. 110 ZOO).
• Rušljiv je ugovor koji je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana ili pri čijem je zaključenju bilo mana volje, kao što su prevara, pretnja ili bitna zabluda (čl. 111 ZOO). Poništaj može tražiti strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena (čl. 112 st. 1 ZOO), u rokovima iz čl. 117 ZOO.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Ugovor raskida sud, na zahtev jedne strane. Raskid može tražiti svaka strana kada se međusobni odnosi „iz bilo kog uzroka“ toliko poremete da postanu nepodnošljivi (čl. 201 st. 1 ZON), kao i kada se okolnosti toliko promene da ispunjenje ugovora postane znatno otežano (čl. 202 st. 1 ZON).

• Kada sud izrekne raskid, primalac je dužan da da naknadu za primljena davanja i usluge, a ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga ima pravo na pravičnu naknadu (čl. 201 st. 2 i 3 ZON).
• Kod promenjenih okolnosti sud može odnose i iznova urediti, a izdržavanje preinačiti u doživotnu rentu (redovna davanja do kraja života) samo ako se obe strane saglase (čl. 202 ZON).
• Kada davalac ne izdržava primaoca, primenjuju se opšta pravila o dvostranim ugovorima: druga strana može zahtevati ispunjenje ili raskid i u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete (čl. 124 ZOO).

Šta ako davalac umre pre primaoca?

Obaveze davaoca prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje (čl. 204 ZON). Ako nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca, koju sud određuje po slobodnoj oceni (čl. 205 ZON).

Razlika u odnosu na poklon i testament

Doživotno izdržavanje jedino spaja tri stvari: imovina prelazi posle smrti, sticalac ima obavezu izdržavanja, a nužni deo se iz te imovine ne može tražiti. Poklon prenosi imovinu za života i bez protivčinidbe, a testament zaveštalac uvek može opozvati (čl. 176 ZON).

Rokovi

Postupak korak po korak

1. Sadržina. U ugovoru se tačno navode imovina, sa podacima iz katastra, i obaveze izdržavanja. Što su obaveze konkretnije opisane, lakše je kasnije utvrditi da li su ispunjene.
2. Nacrt. Pripremaju ga stranke ili njihov punomoćnik, a na zahtev stranke može ga sačiniti i javni beležnik (tarifni broj 16 Javnobeležničke tarife).
3. Saglasnost organa starateljstva, samo ako je davalac lice koje se o primaocu stara u okviru svog zanimanja ili delatnosti (čl. 196 ZON).
4. Potvrđivanje. Javni beležnik ispituje sposobnost stranaka, objašnjava posledice ugovora i upozorava da imovina ne ulazi u zaostavštinu, što unosi u klauzulu o potvrđivanju (čl. 93d i 93đ Zakona o javnom beležništvu; čl. 195 st. 2 ZON).
5. Zabeležba u katastru. Beležnik u roku od 24 časa dostavlja ispravu katastru, gde se upisuje zabeležba postojanja ugovora (čl. 23 st. 5 tač. 1 i čl. 15 st. 1 tač. 8 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture). Tako davalac obezbeđuje svoje pravo upisom u javnu knjigu (čl. 199 ZON).
6. Izvršavanje. Davalac izdržava primaoca do kraja života, a primalac do smrti ostaje vlasnik (čl. 194 st. 1 ZON).
7. Posle smrti primaoca. Davalac traži upis prava svojine na osnovu ugovora i izvoda iz matične knjige umrlih za primaoca. Danom smrti nastaje i poreska obaveza (čl. 29 st. 4 ZPI).

Potrebna dokumenta

• Lična karta ili pasoš svake ugovorne strane.
• Podaci o nepokretnosti iz katastra i, ako upis nije ažuran, isprava kojom je primalac stekao svojinu.
• Nacrt ugovora, ako ga ne sačinjava javni beležnik.
• Punomoćje, ako neku stranu zastupa punomoćnik (beležnik ispituje da li je ovlašćen, čl. 93d Zakona o javnom beležništvu).
• Saglasnost organa starateljstva, u slučaju iz čl. 196 ZON.
• Posle smrti primaoca: izvod iz matične knjige umrlih, a za poresko oslobođenje i dokaz o braku ili srodstvu sa primaocem.
• Za eventualni spor: medicinska dokumentacija primaoca i dokazi o pruženom izdržavanju (računi za lekove, negu, režije).

Troškovi

Fiksne cene nema. Troškovi zavise od vrednosti imovine i od toga ko sastavlja ugovor, a porez dospeva tek posle smrti primaoca.

• Nagrada javnog beležnika za potvrđivanje iznosi 60% nagrade iz tarifnog broja 1 Javnobeležničke tarife, koja se određuje prema vrednosti pravnog posla (tarifni broj 9 i čl. 5 Javnobeležničke tarife).
• Nagrada advokata, ako advokat sastavlja ugovor ili zastupa stranku u sporu, po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; zavisi od vrste posla, vrednosti predmeta i broja radnji.
• Sudska taksa se pri zaključenju ne plaća, jer ugovor potvrđuje javni beležnik. U sporu za poništaj ili raskid plaća se prema vrednosti predmeta spora (tarifni broj 1 Taksene tarife Zakona o sudskim taksama).
• Veštačenje, na primer medicinsko, u sporu o poništaju.
• Porez na prenos apsolutnih prava od 2,5%, koji plaća davalac posle smrti primaoca (čl. 25, 29, 30 i 31 ZPI).
• Naknada za upis prava svojine u katastar posle smrti primaoca.
• Troškovi spora: stranka koja u celini izgubi parnicu naknađuje troškove protivnoj stranci, a pri delimičnom uspehu sud može odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili srazmernu naknadu (čl. 153 Zakona o parničnom postupku).

Česta pitanja

Da li ugovor o doživotnom izdržavanju mora da se overi kod notara?

Da. Ugovor mora potvrditi (solemnizovati) javni beležnik, a ugovor koji nije zaključen u tom obliku je ništav (čl. 195 Zakona o nasleđivanju).

Koliko košta ugovor o doživotnom izdržavanju?

Fiksne cene nema: nagrada javnog beležnika zavisi od vrednosti imovine (tarifni broj 9 Javnobeležničke tarife), nagrada advokata od advokatske tarife, a porez od 2,5% davalac plaća tek posle smrti primaoca.

Da li deca mogu da ospore ugovor o doživotnom izdržavanju?

Nužni deo iz te imovine ne mogu tražiti (čl. 195 st. 2 Zakona o nasleđivanju). Poništaj zbog toga što ugovor nije nosio neizvesnost mogu tražiti u roku od godinu dana od saznanja, a najkasnije tri godine od smrti primaoca (čl. 203), a ništavost bez roka.

Ko plaća porez kod ugovora o doživotnom izdržavanju?

Porez na prenos apsolutnih prava od 2,5% plaća davalac izdržavanja, a poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca (čl. 25, 29 i 30 Zakona o porezima na imovinu). Supružnik i potomci oslobođeni su za deo koji bi nasledili da je nasleđe otvoreno na dan zaključenja ugovora (čl. 31 st. 1 tač. 6).

Može li se ugovor o doživotnom izdržavanju raskinuti?

Da, ali raskid izriče sud, zbog poremećenih odnosa ili bitno promenjenih okolnosti (čl. 201 i 202 Zakona o nasleđivanju). Posle raskida primalac duguje naknadu za primljena davanja i usluge (čl. 201 st. 2).

Šta ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?

Obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida bez prava na naknadu za ranije dato izdržavanje (čl. 204 Zakona o nasleđivanju).