Punomoćje iz inostranstva: overa u konzulatu, apostil i prevod

Punomoćje iz inostranstva overavate u ambasadi ili konzulatu Srbije, bez apostila, ili kod notara u državi u kojoj živite, uz apostil po Haškoj konvenciji od 5. oktobra 1961. godine. I za punomoćje za prodaju stana dovoljno je da potpis vlastodavca bude overen, iako sam ugovor mora da potvrdi javni beležnik (čl. 90 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima – ZOO; čl. 4 Zakona o prometu nepokretnosti).

Kako se iz inostranstva daje naslednička izjava i ko u ostavinskom postupku može da bude punomoćnik, objašnjeno je u tekstu naslednik u inostranstvu i ostavinski postupak. Ovde su forma, overa, apostil, prevod i sadržina punomoćja.

Šta propisuje zakon

„Ali, kad se punomoćje daje za zaključenje ugovora ili preduzimanje kojeg drugog pravnog posla za koji je propisan oblik javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili javnobeležničkog zapisa, dovoljno je da potpis vlastodavca bude overen.“

čl. 90 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima — zvanični tekst

„Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.“

čl. 91 st. 3 Zakona o obligacionim odnosima — zvanični tekst

Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku (čl. 89 ZOO). Pravilo je da forma propisana za ugovor važi i za punomoćje za njegovo zaključenje (čl. 90 st. 1 ZOO). Prvi citat je izuzetak: ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se kao solemnizovana isprava (čl. 93 st. 2 tač. 1 Zakona o javnom beležništvu – ZJB), ali je za punomoćje dovoljan overen potpis.

Drugi citat znači da opšte punomoćje nije dovoljno za prodaju stana, jer punomoćnik sa opštim punomoćjem može preduzimati samo poslove redovnog poslovanja (čl. 91 st. 2 ZOO). Za odricanje od nekog prava bez naknade, poravnanje ili jemstvo potrebno je posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj (čl. 91 st. 4 ZOO).

Overa u ambasadi ili konzulatu Srbije

Ambasada ili konzulat Srbije overava potpis na punomoćju ili izjavi na srpskom jeziku koja je namenjena upotrebi u Srbiji, uz vaše lično prisustvo i važeći identifikacioni dokument (Ministarstvo spoljnih poslova – MSP, „Overa dokumenata“). Ispravu potpisujete tek pred službenim licem, u zakazanom terminu; neka predstavništva traže srpski pasoš ili ličnu kartu (npr. Ambasada u Beču).

Ugovor se u predstavništvu ne može overiti, ali punomoćje kojim drugo lice ovlašćujete da u Srbiji zaključi ugovor o prometu nepokretnosti može (MSP). Apostil na takvu overu nije potreban, jer se Haška konvencija ne primenjuje na isprave koje sačine diplomatski ili konzularni predstavnici (čl. 1 Konvencije).

Overa kod stranog notara i apostil

Ako potpis overi notar u državi u kojoj živite, potreban je apostil – potvrda nadležnog organa te države, koja je jedina formalnost koja se za upotrebu isprave u drugoj državi članici može tražiti (čl. 3 st. 1 Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, Hag, 5. oktobar 1961). Konvencija obuhvata javnobeležnička akta i službene potvrde stavljene na privatne isprave, kao što je overa potpisa (čl. 1 Konvencije).

Srbija je članica konvencije (sukcesijom, sa dejstvom od 27. aprila 1992), kao i Nemačka, Austrija, Švajcarska, Švedska, Norveška, Danska, Finska, SAD i Australija, a za Kanadu je konvencija stupila na snagu 11. januara 2024. Apostil se ne može tražiti kada su ga propisi ili praksa države u kojoj se isprava upotrebljava, ili sporazum između država članica, ukinuli ili pojednostavili (čl. 3 st. 2 Konvencije).

Strane javnobeležničke isprave imaju, pod uslovom uzajamnosti, isto pravno dejstvo kao isprave koje sačini javni beležnik u Srbiji (čl. 8 ZJB).

Legalizacija za države koje nisu članice

Ako država u kojoj živite nije članica Haške konvencije, umesto apostila je potrebna legalizacija: stranu javnu ispravu za upotrebu u Srbiji overavaju organi države koja ju je izdala, a zatim diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije (MSP, „Overa dokumenata“).

Prevod na srpski jezik

Ako su tekst punomoćja, overa ili apostil na stranom jeziku, uz ispravu se prilaže prevod na srpski jezik. Prema MSP, prevod može biti sačinjen u državi iz koje isprava potiče ili u državi u kojoj će biti upotrebljena. Javni beležnik u Srbiji može da overi prevod samo ako ima i svojstvo sudskog prevodioca za jezik sa koga se prevodi (čl. 95 ZJB).

Zato je praktično da punomoćje od početka bude na srpskom jeziku ili dvojezično, pa se prevodi samo overa i apostil.

Šta treba da sadrži punomoćje

Punomoćje navodi ko koga ovlašćuje i za koji tačno posao. Sadržina se razlikuje za ostavinski postupak i za prodaju nepokretnosti, pa se mogu dati i dva odvojena punomoćja, overena u istom terminu.

Punomoćje za ostavinski postupak

• podaci o vlastodavcu i punomoćniku iz ličnih isprava;
• ostavinski predmet: ime ostavioca, datum smrti i broj predmeta, ako ga znate;
• da li punomoćnik u vaše ime prihvata nasleđe ili ga se odriče – za odricanje je potrebno posebno ovlašćenje (čl. 91 st. 4 ZOO);
• ovlašćenje za prijem pismena i rešenja o nasleđivanju i za izjavljivanje žalbe.

Ko u ostavinskom postupku sme da bude punomoćnik, navedeno je u tekstu o nasledniku u inostranstvu, a tok samog postupka u tekstu o ostavinskoj raspravi.

Punomoćje za prodaju stana ili druge nepokretnosti

• posebno ovlašćenje za prodaju tačno određene nepokretnosti (čl. 91 st. 3 ZOO);
• opis nepokretnosti prema katastru: katastarska opština, broj lista nepokretnosti i parcele, a za stan i broj posebnog dela;
• uslovi prodaje koje punomoćnik mora da poštuje, na primer najniža cena;
• da li punomoćnik sme da primi kupoprodajnu cenu ili se ona uplaćuje direktno na vaš račun;
• ovlašćenje za izjave potrebne za upis kupca u katastar i za zastupanje pred katastrom i Poreskom upravom.

Kada ugovor potvrđuje javni beležnik, u vaše ime potpisuje punomoćnik. Beležnik u klauzuli o potvrđivanju navodi način na koji je utvrdio identitet i ovlašćenje zastupnika, a punomoćje se prilaže klauzuli (čl. 93b ZJB), pa ono mora nedvosmisleno da obuhvati baš taj posao. Krug lica iz čl. 85 Zakona o parničnom postupku odnosi se na zastupanje u sudskom postupku, pa punomoćnik za zaključenje ugovora ne mora biti advokat ni srodnik.

Koliko važi punomoćje i kako se opoziva?

Punomoćje važi dok ga vlastodavac ne opozove ili dok ne prestane po zakonu. Vlastodavac ga može po svojoj volji suziti ili opozvati, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava (čl. 92 st. 1 ZOO), pa rok važenja i druga ograničenja možete upisati i u samo punomoćje.

Punomoćje prestaje smrću vlastodavca, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete ili ako važi i za slučaj smrti vlastodavca (čl. 94 ZOO). Opoziv i sužavanje nemaju dejstvo prema trećem licu koje za njih nije znalo niti moralo znati (čl. 93 st. 1 ZOO), pa je važno da za opoziv saznaju i punomoćnik i lica pred kojima se punomoćje koristi.

Rokovi

Postupak korak po korak

1. Odredite svrhu punomoćja – ostavinski postupak, prodaja nepokretnosti ili oboje – i izaberite punomoćnika.
2. Pripremite tekst na srpskom jeziku ili dvojezično, sa posebnim ovlašćenjem za svaki posao koji ne spada u redovno poslovanje (čl. 91 ZOO).
3. Izaberite mesto overe: ambasada ili konzulat Srbije, ili notar u državi u kojoj živite.
4. Potpišite ispravu tek pred službenim licem, uz važeću ličnu ispravu.
5. Ako ste potpisali kod stranog notara, pribavite apostil, a za države koje nisu članice konvencije legalizaciju.
6. Ako su overa ili apostil na stranom jeziku, pribavite prevod na srpski jezik.
7. Pošaljite original punomoćniku ili javnom beležniku u Srbiji, a kopiju zadržite.
8. Kada je posao završen, punomoćje možete opozvati; o opozivu obavestite punomoćnika i lica pred kojima se koristi (čl. 92 i 93 ZOO).

Potrebna dokumenta

• Važeća lična isprava vlastodavca; neka predstavništva traže srpski pasoš ili ličnu kartu.
• Tekst punomoćja, nepotpisan do overe.
• Podaci o punomoćniku iz njegove lične isprave.
• Za prodaju: podaci o nepokretnosti iz lista nepokretnosti.
• Za ostavinski postupak: podaci o ostaviocu i broj predmeta.
• Kod stranog notara: apostil ili legalizacija i prevod na srpski jezik.

Troškovi

• Konzularna taksa za overu potpisa – prema cenovniku konzularnih usluga koji objavljuje predstavništvo.
• Nagrada stranog notara i taksa za apostil – po propisima države u kojoj se overa vrši.
• Prevod – nagrada prevodioca, odnosno sudskog tumača.
• Nagrada advokata, ako tekst punomoćja sastavlja advokat – po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; zavisi od vrste i obima posla.

Česta pitanja

Da li punomoćje overeno u ambasadi Srbije treba apostil?

Ne treba. Haška konvencija se ne primenjuje na isprave koje sačine diplomatski ili konzularni predstavnici (čl. 1 Konvencije). Apostil je potreban kada potpis overi strani notar.

Može li punomoćje za prodaju stana da se overi u ambasadi?

Može. Ambasada ili konzulat ne može da overi sam ugovor, ali može da overi punomoćje kojim ovlašćujete drugo lice da u Srbiji zaključi ugovor o prometu nepokretnosti (MSP).

Da li punomoćje za prodaju stana mora da bude solemnizovano?

Ne mora. Za punomoćje za zaključenje ugovora koji se solemnizuje dovoljno je da potpis vlastodavca bude overen (čl. 90 st. 2 ZOO), ali punomoćje mora da sadrži posebno ovlašćenje za prodaju (čl. 91 st. 3 ZOO).

Koliko važi punomoćje dato iz inostranstva?

Važi dok ga ne opozovete ili dok ne prestane po zakonu, na primer smrću vlastodavca (čl. 92 i 94 ZOO). Rok važenja možete odrediti u samom punomoćju.

Da li mi treba prevod ako punomoćje overim kod notara u Nemačkoj?

Ako su overa ili apostil na nemačkom jeziku, potreban je prevod na srpski jezik, koji prema MSP može biti sačinjen u Nemačkoj ili u Srbiji. Nemačka je članica Haške konvencije, pa je uz notarsku overu potreban apostil.

Kako da opozovem punomoćje iz inostranstva?

Punomoćje možete opozvati u svakom trenutku, čak i ako ste se ugovorom odrekli tog prava (čl. 92 st. 1 ZOO). Opoziv nema dejstvo prema trećem licu koje za njega nije znalo niti moralo znati (čl. 93 st. 1 ZOO), pa je važno da za njega saznaju i lica pred kojima se punomoćje koristi.